Psi i mačke u Srbiji

Psi i mačke u Srbiji

Ulica kao dom

Ulica kao dom

Psi i mačke ne žive na ulici zato što su to sami izabrali, nego zato što su ih na ulicu izbacili nesavesni i nehumani vlasnici. Vlasnici pasa i mačaka u Srbiji nerado sterilišu svoje ljubimce,
ali zato rado izbacuju njihove neželjene potomke na ulicu, baš kao i svoje ljubimce kada ostare ili se razbole ili kada im dosade.

Procenjuje se da oko 75% pasa i mačaka na svetu nema dom. Na sreću, u Srbiji ne postoji ozbiljan problem napuštenih pasa i besnila, kao što je to slučaj na primer u Indiji. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Uprava za veterinu u saradnji sa Evropskom komisijom počela je u novembru 2010. godine da sprovodi petogodišnju kampanju oralne vakcinacije lisica (iskorenjivanja besnila) na području cele zemlje. Ova metoda najefikasnije eliminiše besnilo iz prirode čime se efikasno štite i domaće životinje i ljudi.
Dokaz za to su mnoge evropske zemlje koje su iskorenile besnilo ovom metodom.

Zahvaljujući uspešnoj preventivi besnila, u Srbiji je od 2008.godine prisutan trend opadanja broja besnih životinja, a u našoj zemlji već 35 godina nema smrtnih slučajeva humanog besnila (poslednji slučaj besnila ljudi zabeležen je 1980. godine na Kosovu).

Mora se priznati da psi i mačke na ulici u Srbiji ne predstavljaju pretnju ljudskoj bezbednosti i zdravlju. Nažalost, postoje građani koji su spremni da lažno optuže pse i mačke koji žive na ulici da su ih napali i povredili i usled toga se stvara lažna statistika i lažna slika o napuštenim životinjama.
Često se događa da se ujed lažira ili da se ujed vlasničkog psa predstavlja kao ujed napuštenog psa da bi se dobila odšteta na ime ujeda.

Prisustvo pasa na ulici i eventualni napadi na ljude ponekad su korišćeni u političkim kampanjama, naročito predizbornim, da bi se napadali određeni političari ili da bi se opravdala izuzetno velika sredstva iz budžeta koja su potrošena (navodno) na zbrinjavanje napuštenih životinja.

Dosad nije bilo ozbiljnih kampanja informisanja i edukacije građana o svim pitanjima koja se tiču života pasa i mačaka na ulici. Zbog toga naši građani kao da i dalje ne shvataju da su se psi i mačke našli na ulici zbog ljudske neodgovornosti i okrutnosti koja se često ispoljava prema životinjama u Srbiji.

Svetska zdravstvena organizacija je odavno objasnila da je eutanazija napuštenih životinja neefikasan metod rešavanja problema. Ne samo što se na ulici ubrzo pojavljuju nove napuštene životinje i ne utiče se na smanjivanje broja ujeda pasa, nego se pojavljuju i novi problemi kao što je zakonito odlaganje leševa pasa i mačaka. S jedne strane se napušteni psi i mačke ubijaju, a s druge se promoviše human odnos prema njima, a takvo savremeno licemerje je veoma štetno za širu društvenu zajednicu i pogubno je za društva sa ratnim nasleđem.

Drugi metod po neefikasnosti rešavanja problema su prihvatilišta za napuštene pse i mačke. Malo predstavnika civilnog sektora se trudi da objasni građanima da su prihvatilišta u Srbiji nehumano i neodrživo rešenje. Humano i zakonito držanje životinja mnogo košta, a Srbija ima veliki problem da zbrine i ljude kojima je neophodna pomoć.

Zbog toga Svetska organizacija za zdravlje životinja i vodeće međunarodne organizacije preporučuju primenu CNR metoda (uhvati-steriliši-vrati),
pri čemu se sterilisane, čipovane, vakcinisane i očišćene od parazita životinje vraćaju na staništa na kojima su uhvaćene, gde nastavljaju da žive uz pomoć ljudi koji brinu o njima. To su gradski ili opštinski ili psi i mačke o kojima brine lokalna zajednica.

Život uličnih životinja ispunjen je strahom i patnjom, ali i radošću zbog slobode kretanja i druženja kako sa drugim životinjama, tako i sa ljudima koji brinu o njima. Naspram stresa i straha u kojem žive psi i mačke u neuslovnim prihvatilištima, sloboda ulice daje im mogućnost da žive kvalitetnije nego u kavezu ili u neprirodno velikom čoporu, naročito ako imaju kvalitetne staratelje koji dobro brinu o njima. Najvažnije je da prođu program sterilizacije, nakon čega ženke ne moraju da žive u strahu za potomke jer ih ljudi najčešće napadaju i ubijaju upravo kada su skotne i kada imaju štence i mačiće. Nakon kastracije psi i mačori postaju mirniji i zdraviji, a ne moraju više da se suočavaju sa teškim bolestima poput mačje side ili transmisionim veneralnim tumorom – TVT.

Edukacija je neophodna da bi građani razumeli problem napuštenih životinja i mere koje je neophodno sprovesti da bi problem bio trajno sistemski efikasno rešen, da bi prihvatili pse i mačke koji žive u njihovom komšiluku i ignorisali ih ako već ne žele da im pomognu, da bi izbegli ujed i da ne bi lažirali ujed napuštenog psa. Decu edukujemo da se prema životinjama odnose sa poštovanjem, a odrasle upozoravamo da su zlostavljanje i ubijanje životinja krivično delo. Na donosioce odluka apelujemo da omoguće sprovođenje i unapređivanje propisa da bi se problemi u ovoj oblasti efikasno rešavali.

Najmanje što možete da učinite jeste da napuštenim životinjama iznesete činiju sa vodom i ostavite je na mestu gde neće smetati ljudima. Ako hranite ulične životinje, činite to na skrivenom mestu, sačekajte da pojedu i očistite otpatke nakon toga. Najvažnije od svega jeste da životinje budu sterilisane, da se ne bi uvećavala njihova patnja, da ne biste došli u situaciju da nemate čime da hranite nove životinje i da nekom od vaših komšija ne bi palo napamet da ih sve otruje. Ukoliko imate problema, obratite se za pomoć iskusnim aktivistima koji mogu da vam pomognu savetom i preduzimanjem konkretnih koraka.